Jasmina Sarić, vlasnica i osnivač Academije
Language is the dress of thought. So dress to impress.
Jasmina Sarić je 1997. godine osnovala školu za učenje stranih jezika Academia Languages & Communication koju i danas uspešno vodi.
Logičan nastavak učenja u lokalnoj školi stranih jezika je odlazak u matičnu zemlju i usavršavanje u tamošnjim koledžima. Vođena željom da Academijinim polaznicima pruži najkvalitetniju uslugu Jasmina je 2000. godine u Kon Tikiju, najvećoj turističkoj organizaciji na Balkanu, osnovala i sledećih 10 godina uspešno vodila Odeljenje obrazovnog turizma i edukacije.
Jasmina se u 2010. godini pridružila timu Prodirekta kao direktor edukativnih programa. Njeno iskustvo je dragoceno za dalji razvoj edukativnih programa te kompanije: u periodu Jasmininog rada u Prodirektu osnovana je regionalna jezička mreža Verbalisti koja je za kratko vreme stekla ogromnu popularnost i sklopljeni su vredni ugovori sa vodećim svetskim koledžima.
Tokom 2005. i 2006. godine Jasmina je prošla obuku za školskog inspektora pri EAQUALS-u, panevropskom udruženju kvalitetnih jezičkih škola, koje je osnovano pod okriljem Saveta Evrope radi standardizacije i kontrole kvaliteta jezičkog obrazovanja. Ova edukacija sprovedena je u nekoliko modula, pri čemu je svaki modul implementiran u nekom od renomiranih jezičkih centara, poput Bell-a u Kembridžu, Doukas-a u Atini, Eurocentres u San Sebastijanu i Szkola Jezyka Angielskiego u Krakovu.
Jasmina je autor mnogih prevoda, od kojih je verovatno najpoznatiji prevod „Ginisove knjige rekorda“ iz 1988. godine, jer je to bilo prvo i jedino srpsko izdanje. Članica je udruženja ELTA i regionalni koordinator Sekcije centara stranih jezika pri Privrednoj komori Srbije.
Jasmina je 1992. diplomirala engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, a s uspehom je završila studije na londonskom Hackney koledžu; takođe je aktivni sudski tumač za engleski jezik.
Melanija Savić, profesorka engleskog jezika
Where there’s a will, there’s a way.
Melanija Savic (rodjena 1994.) završila je srednju muzičku skolu u Pančevu i diplomirala na Filološkom fakultetu u Beogradu, Odsek za engleski jezik, književnost i kulturu, završava master studije na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Od treće godine Academija je prisutna u njenom zivotu – 15 godina učenik, a sada profesor u Academiji. Tu je stekla ljubav prema engleskom jeziku, profesorskom pozivu i želju za usavršavanjem. Zahvaljujući Academiji polagala je i stekla Cambridge diplome.
U slobodno vreme uživa u dobroj muzici, filmovima, čitanju i igranju društvenih igara sa prijateljima.
Milica Marković, profesorka engleskog jezika
Things tip in the scale of the positive… Segui il carro e lascia dir le genti.
Milica Marković predavač je engleskog jezika u Studiju Academia. Od svojih srednjoškolskih dana, pored formalnog obrazovanja u Gimnaziji „Uroš Predić“ i na katedri za Engleski jezik, književnost i kulturu Filološkog fakulteta u Beogradu posvećena je i svom neformalnom obrazovanju. Polaznica je mnogobrojnih seminara i konferencija pod pokroviteljstvom Britanskog Saveta u Beogradu, na kojima stiče neprocenjivo iskustvo na polju holističkog pristupa gramatici engleskog jezika. Sarađivala je sa profesorom Lee Martinom sa Univerziteta Nottingham Trent u Velikoj Britaniji, čija predavanja simultano prevodi sa engleskog na srpski jezik tokom projekta2geekweeks pod pokroviteljstvom Sajma nauke. Pored engleskog jezika i književnosti, njene velike ljubavi su moda i žurnalistika, pa je tako ponosna članica novinarskog tima BEUM-a 2013 (Belgrade Model European Union).
Voli svoje đake da obogati novim znanjima, a najsrećnija i najponosnija je kada vidi osmehe na njihovim licima nakon uspešno savladane lekcije. Smatra da nema većeg priznanja od onog koji nam učenici ukazuju. Zadovoljstvo pronalazi u putovanjima, čitanju, smehu i vremenu provodenom sa svojim prijateljima, porodicom i trikolornom macom – princezom Puslicom.
Jovana Škrbić, profesorka engleskog jezika
Dream in light years, challenge miles, walk step by step. William Shakespeare
Jovana Škrbić (rođena 1992. godine) posle završene Gimnazije ,,Uroš Predić“ upisuje studije engleskog jezika, književnosti i kulture na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Predavačko iskustvo stiče u individualnom i grupnom radu sa polaznicima svih uzrasta, a posebno uživa kad predaje najmlađima.
2013. godine Jovana je prošla internacionalnu obuku za rad sa decom gde je usavršavala metodologiju nastave i stekla visok nivo stručnosti, te je sada licenciran predavač.
Jovana je deo Academijinog tima već 10 godina, samo u ulozi učenika. Zahvaljujući Academiji polagala je i stekla internacionalne Cambridge diplome koje smatra svojim velikim uspehom. U slobodno vreme voli da piše; u srednjoškolskim danima bila je član Šekpirologa sa kojima na seminarima proučava i pisanjem osavremenjuje dela najpoznatijeg engleskog pisca.
Sebe pronalazi u ulozi predavača, uživa u svom poslu, a cilj joj je da prenese taj entuzijazam na svoje učenike. Najbolja motivacija za učenje jezika jeste ljubav prema istom. „Svet je onoliko zanimljiv koliko smo mi radoznali.“ Viljem Šekspir
.
Isidora Vesnić, profesorka norveškog jezika
Kan mann være glad for lite, har mann mye å være glad for
Isidora je najmlađi član nastavnog tima škole Academia. Osim formalnog obrazovanja koje je stekla kroz Gimnaziju, a zatim na katedri za skandinavistiku Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu (norveški jezik, književnost i kultura), tokom školovanja bavila se i raznim vannastavnim aktivnostima u oblasti svojih interesovanja – radionice filmskog prevođenja, umetnička fotografija, osnovi žurnalistike i fotožurnalistike.
Zaljubljena je u Norvešku i njenu prirodu.
Osim norveškog, Isidora tečno govori i engleski, a odlično se sporazumeva i na preostala dva skandinavska jezika – švedskom i danskom. Planira da tokom svog akademskog usavršavanja savlada i holandski i time obuhvati poznavanje svih germanskih jezika. Voli putovanja, životinje, umetničko klizanje, jogu. Slobodno vreme posvećuje umetnosti – filmu, dizajnu, književnosti i muzici.
Dragana Novaković, master profesorka italijanskog jezika
Svaki dan u kom se nismo nasmejali je izgubljen dan.
Dragana je osnovne i master studije italijanistike završila na Filološkom fakultetu u Beogradu. Predano radi na svom usavršavanju pa je tako stekla diplomu Udruženja naučnih i stručnih prevodilaca Srbije kao i zvanje stalnog sudskog prevodioca (tumača) za italijanski jezik.
Draganino dugogodišnje iskustvo u radu sa polaznicima svih uzrasta čini je vrlo popularnim predavačem. Kao prevodilac posebno ističe usmene i pismene prevode vezane za raznovrsne projekte u Pančevu kao i saradnju sa domaćim i inostranim firmama.
Voli prirodu, putovanja, umetnost i ples. Svoje slobodno vreme posvećuje porodici.
Nena Turopoljac, master profesorka nemačkog jezika
Der Zweck des Lebens ist das Leben selbst.
Nena Turopoljac (rođena 1989.) profesorka je nemačkog jezika, sa iskustvom u radu sa pojedincima i grupama različitog uzrasta i nivoa znanja. Diplomu je stekla na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Odsek za nemački jezik i književnost. Podučavanje smatra poslom iz snova. U šarmantnom, tipično nemačkom gradiću Gagenauu je 2009. završila intenzivni kurs nemačkog jezika. Volontirala je kao profesorka u projektu „Nemački – odskočna daska za sve“ sprovedenom na teritoriji grada Pančeva, koji je mladim ljudima omogućio da zavole i nauče taj divan jezik. Učestvovala je u planskim igrama „Proširenje Evropske Unije“ u Bad Urahu i u Ulmu.
U slobodno vreme Nena rado čita, viđa se sa prijateljima i igra se sa svojom mačkom Borkom. Pored toga voli da upoznaje nove zemlje, kulture i jezike.
Aleksandra Miljević, profesorka nemačkog jezika
Aleksandra Miljević najmlađi je predavač nemačkog jezika u Academiji; pored završene gimnazije „Uroš Predić“ i studija nemačkog jezika, književnosti i kulture na Filološkom fakultetu u Beogradu učestvovala je u projektu „Schulen: Partner der Zukunft“ Gete instituta u Beogradu 2009. godine. Bila je i deo PASCH projekta o novinarstvu i pozorištu, u okviru kojeg je pohađala stručne radionice u Sremskim Karlovcima i Temišvaru. Ima iskustava u individualnom i grupnom radu sa svim uzrastima.
Kroz profesorski poziv prepoznaje priliku da dopunjuje svoja znanja i širi duh germanizma. Slobodno vreme voli da provodi sa porodicom i prijateljima, čita i posećuje pozorište.
Ivana Dimitrijević, profesorka nemačkog jezika
Wer fremde Sprachen nicht kennt, weiß nichts von seiner eigenen.
Ivana je formalno obrazovanje stekla u Gimnaziji ,,Uroš Predić” i na Filološkom fakultetu na katedri za Nemački jezik, književnost i kulturu. Istovremeno je posvećena i neformalnom obrazovanju i volonterizmu.
Neprocenjivo iskustvo i različite veštine stiče kao član i volonter u mnogobrojnim projektima KOMPAS-a i UNICEF-a, međunarodnim kampovima i seminarima kao polaznik, ali i kao koordinator i trener.
Učestvovala je u realizaciji projekta PASCH u organzaciji Goethe Institut-a i u velikom međunarodnom projektu Karneval der Kulturen koji je realizovan u Berlinu.
Ivana uživa u podučavanju i trudi se da u svojim učenicima probudi interesovanje i ljubav prema ovom prelepom jeziku i njihovoj zanimljivoj kulturi, smatrajući da je to najbolja motivacija za uspešno usvajanje stranog jezika.
U slobodno vreme Ivana ide u pozorište, čita, gleda filmove i druži se s prijateljima. Voli umetnost, a najviše je ispunjavaju putovanja i upoznavanje različitih kultura.
Ana Korać, profesorka francuskog jezika
Tant qu il y a de la vie il y a de l’espoire.
Ana Korać, predavač francuskog jezika i kulture u Academiji, diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu, Odsek za francuski jezik i književnost. Tokom dugogodišnjeg rada stekla je iskustvo u podučavanju polaznika različitih uzrasta i nivoa znanja.
Ana je medjunarodno iskustvo u podučavanju stekla radeći u Njujorku tokom 2011. i 2012. godine kao profesor francuskog jezika sa stranim studentima u školi Integrated Learning Center New York.
Član je Udruženja profesora francuskog jezika i učesnik brojnih seminara posvećenih metodici nastave. 2010. godine učestvovala je na konkursu Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja radom Il n’ est pas difficile d’ etre poli. Taj rad je vrlo visoko ocenjen i uvršten u trajnu bazu znanja.
Kristijan Balteanu, profesor rumunskog jezika
Love is all you need
(Paul McCartney, John Lennon)
Kristijan je diplomirao na odseku za rumunistiku na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i u prosveti je već deset godina. Rumunski mu je maternji jezik, ali budući da je život proveo u multikulturnom Banatu, voli da kaže da su svi jezici njegovi.
Voli pisanu reč, muziku, slikarstvo, pozorište – umetnost u svakom obliku. Pored profesorskog posla, bavi se novinarstvom, muzikom, poezijom, crtanjem i ovlašćeni je prevodilac za rumunski jezik.
Trenutno deluje na više polja, a na omladinskom radiju ”Omnibus” je aktivan kao koordinator, mentor i novinar redakcije na rumunskom jeziku.
Član je više strukovnih udruženja, a nedavno je postao član Udruženja književnika i književnih prevodilaca Pančeva.
Olivera Milin, profesorka ruskog jezika
Будьте модными, говорите ПО РУССКИ
Olivera Milin diplomirani je profesor ruskog jezika i književnosti, prevodilac i pisac, iskreni poštovalac Rusije i ruskog naroda. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, Odsek za ruski jezik i književnost, a nakon studija posvetila se stručnom usavršavanju u Moskvi, Kijevu, Alma-Ati i Sankt-Peterburgu. U periodu mandata Aleksandra Konuzina u svojstvu ambasadora Rusije u Srbiji radila je kao njegov prevodilac i konsultant.
Olivera je predavala u 25 škola širom bivše Jugoslavije, i uporedo aktivno učestvovala na brojnim konferencijama i seminarima; stalni je saradnik Međunarodne Evroazijske konferencije, a naročito uživa u organizovanju literarno muzičkih večeri „Rusiji s ljubavlju“ u Ruskom domu.
Oliverin životni moto je Tolstojeva misao: „Lako je živeti u svetu po svetskom mišljenju, a u samoći po sopstvenom, ali srećan je onaj čovek koji u gomili radi ono što je u svojoj usamljenosti rešio da treba da radi.“
Bojana Zlatić, profesorka arapskog jezika
If you talk to a man in a language he understands, that goes to his head. If you talk to him in his language, that goes to his heart. Nelson Mandela
Bojana je predavač engleskog i srpskog jezika izvornim govornicima arapskog jezika.
Ispunjava je rad sa učenicima i trudi se da im probudi zanimanje za jezik i kulturu datog govornog područja. Objavila je članke i radove na više jezika u oblasti kulture, sociolingvistike i semantike. Izučavala je i problematiku pristupa u metodologiji podučavanja arapskog jezika i efikasnost nastavih modela. Članica je Udruženja Prijatelja Luzofonije, Društva mladih lingvista, trenutno učestvuje na projektu Vikirečnika Vikimedije Srbije “1001 arapska reč”.
Slobodno vreme provodi u krugu porodice ili sa prijateljima. Bavi se jogom i plesom, a najviše uživa u dobroj knjizi, putovanjima i upoznavanju novih kultura i jezika.
Marta Petrovski, profesorka mađarskog jezika
…megosztott őrőm az duplo őrőm.
Marta je diplomirala na Akademiji za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu na mađarskom jeziku i već više od 20 godina radi u obrazovanju koristeći dvojezičnu nastavu .
Tokom svoje bogate karijere Marta je pohađala velik broj akreditovanih seminara kako na srpskom tako i na mađarskom jeziku. Član je udruženja vaspitača Vojvodine i Udruženja prosvetnih radnika Mađara Vojvodine.
U slobodno vreme čita, posećuje kulturna događanja i veliki je pobornik očuvanja životne sredine.
Slobodno vreme provodi u krugu porodice ili sa prijateljima. Bavi se jogom i plesom, a najviše uživa u dobroj knjizi, putovanjima i upoznavanju novih kultura i jezika.
Marina Hrib, doktor slovakistike i profesorka slovačkog jezika
“Keď chceme byť múdri a s nami celý svet, učme ľudí. Učiť nie, aby sme učili, ale aby vedeli. Vedieť nie, aby vedeli, ale aby položili ruku k činu.” J. A. Komenský
Diplomirala i magistrirala je na Filozofskom fakultetu Univerziteta „Pavol Jozef Šafarik“ u Košicama, na kojem je studirala slovački jezik i književnost i geografiju. Doktorske studije na studijskom programu slovački jezik i književnost završila je na Filozofskom fakultetu Univerziteta „Konstantin Filozof“ u Nitri, dok je naučnoistraživački rad obavljala u Institutu za slavistiku „Jan Stanislav“ Slovačke akademije nauka u Bratislavi.
Bogato pedagoško iskustvo stekla je već tokom magistarskih studija obavljanjem stručne prakse u osnovnim školama i gimnazijama u Slovačkoj. U okviru doktorandske pedagoške prakse izvodila je nastavu na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na kojem se i sada trudi da omladina zavoli slovački jezik i kulturu.
Osim pedagoškim aktivnostima, bavi se i naučnoistraživačkim. Rezultate svojih istraživanja predstavlja na brojnim domaćim i međunarodnim konferencijama, u zbornicima radova i naučnim časopisima. Sa kompetencijama bilingvalnog govornika redovno prevodi tekstove sa slovačkog na srpski jezik i obrnuto.
Profesorski poziv je ispunjava, a pohvale studenata/učenika su joj najveće priznanje. Slobodno vreme posvećuje dragim ljudima, rado čita i odlazi na pozorišne predstave. Skoro podjednako nastoji da u sebi neguje lingvistički i geografski duh, stoga rado putuje po Slovačkoj, za koju je vezuju ne samo koreni, već i prijateljstva stečena osmogodišnjim studiranjem.