Jezička impotencija i sporazumna telepatija

Share

Zaista živimo u uzbudljivom dobu! Nema ni nedelju dana kako je Ilon Mask potvrdio da će njegov najnoviji startup Neuralink raditi na razvoju „sporazumne telepatije“. Da li je govoru i jeziku kao sredstvu komunikacije odzvonilo?

.

Jasmina Sarić, filolog i vlasnica jezičke škole Academia

Jasmina Sarić, filolog i vlasnica jezičke škole Academia

Ja sam po vokaciji i zanimanju filolog, i Maskovo viđenje jezika kao simplifikovane, siromašne algoritamske metamorfoze ideja, misli koje mozak kompresuje u algoritam = jezik, vrlo mi je blisko. Nesavršenost jezika kao medijuma sporazumevanja zapravo i proizilazi iz te kompresije jer ma kako da je bogat, nijedan jezik ne ume, prosto nema čime da prenese subjektivni doživljaj koncepata i ideja, slika i iskustava koje nosimo u sebi. Taj subjektivni doživljaj u neurofilozofiji i neuropsihologiji naziva se qualia.

Kao ilustraciju jezičke impotencije predlažem da se pozabavimo frazom „crveno vino“. Zamislite šta se sve javlja u mislima jednog sofisticiranog i iskusnog enologa kad se spomene „crveno vino“; za obične smrtnike subjektivan doživljaj crvenog vina je spoj nekoliko pojmova, slika i emocija, dok za našeg enologa s početka rečenice to može biti 15 ili čak 20 precizno odmerenih elemenata poput etanola, glikola, fruktoze, tanina, kiseline, ugljen dioksida itd. Dakle, njegov subjektivan doživljaj – qualia – „crvenog vina“ umnogome se razlikuje od „crvenog vina“ tinejdžera u Srbiji ili biznismena u Tokiju. A svi ga zovemo istim imenom.

Ilon Mask i njegov Neuralink razvijaju malecne, sićušne elektrode koje će se ugrađivati u mozak i pretvarati moždane signale u digitalne. Na taj način mozak postaje interfejs koji može bez kompresije, bez transformacije u drugi medij, sporazumno da komunicira s drugim moždanim interfejsom i nesmetano razmenjuje koncepte, ideje, slike i doživljaje – bez da ih pretvara u reči ili tekst. As simple as that.

Jedno je sigurno: hteli mi to ili ne, digitalno doba nije više samo svet oko nas, već preti da vrlo brzo postane i deo nas, našeg fizičkog tela. Idemo tim putem sve brže i nismo baš sigurni šta nas čeka iza krivine, ali dalje ići moramo, nema nam druge. Mene to beskrajno inspiriše. A vas?

Share